Eh da,ta ljubav prokleta...
Gledam.
Naše stare slike,snimke. Gledam,i vidim. Vidim nešto što dugo nisam video i osetio.
Sreću.
Obuzela me tolika emocija,gledajući kako si srećna tada bila. Bila srećna.
A ja to nisam video.
Prokleto nisam video. Taj osmeh dok me gledaš,oči...te oči...pune ljubavi..one iskrene ljubavi.
One kad nekog voliš baš takvog kakav je..
A ja to nisam video...
Gledam,skačeš,pevaš,smeješ se,igraš i što je najvažnije uživaš...u meni,mom društvu..
A ja to nisam video..
Stojiš onako ponosno pred svima,i kao da telom govoriš"on je moj,moj ponos,moj osmeh,moja ljubav"tebi nisu bile potrebne reči.
Samo pogled. Pogled da svima pokažeš,ljudi ovako se voli,ovako kako ja volim njega.
A ja to nisam video
Vidim,kako lepo izgledaju tvoje ruke oko mojih ramena,kako lepo izgleda tvoje lice,dok me gledaš. Lice koje topi brodove,pomera oblake.
A ja to nisam video.
Spavaš,onako,čedno i bezbrižno jer znaš da sam ja tu. Spavaš onako mirno,znajući da ceš ujutru ustati i da će prva stvar koju ugledaš biti moje lice. Lice,koje je tebi bilo i jutarnja kafa i cigareta.
A ja to nisam video.
Kad se završi taj zadnji snimak,i prođe zadnja slika oči mi ostaju zalepljene za ekran,zidovi počinju da dišu,čujem ih. Udahnem i ja sa njima,da onako zajedno u harmoniji osetimo život,gledam u prazno i kažem"sad vidim"
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
